Photography - Fotografija
Pojam nastao kombinovanjem dve grčke reči: phos koja znači svetlost i graph za pojam crtati ili pisati - crtanje svetlom. Kod nas se koristi i pojam svetlopis a osoba koja se bavi fotografijom je fotograf ili svetlopisac.
Aperture - Blenda
Unutar objektiva čiji je promer promenljiv i kroz koji prolazi svetlost na putu prema senzoru. U praksi reguliše količinu svetlosti i paralelno tome i dubinsku oštrinu (danas popularno zvanu bokeh). Važno je znati da se vrednosti blende označavaju standardizovanim brojevima i da bez obzira na veličinu objektiva i prečnik blende jedan isti broj uvek znači istu količinu svetla. Često se poredi sa zenicom oka. Obeležava se malim slovom f za razliku od žižne daljine koja se označava velikim slovom F. Pored regulisanja količine svetlosti koja prolazi kroz objektiv blendom kontrolišemo dubinsku oštrinu (DOF - Depth of field).
Bracketing - Breketing Označava način fotografisanja kada se snimi veći broj fotografija uz korišćenje različitih podešavanja. Kombinovanjem snimljenih fotografija moguće je postići rezultate koje je nemoguće dobiti na jednom snimku. Najčešće se koristi HDR odnosno breketing ekspozicije kojim se postiže prošireni dinamički opseg ali danas se koriste i fleš, DOF (Depth of field - dubinska oštrina), fokus, balans bele i ISO breketing.
Bulb - “B”Oznaka ekspozicije koja predstavlja mogućnost fotoaparata da drži zavesicu otvorenom sve dok je dugme okidača ili daljinskog okidača pritisnuto. Služi za snimanje dugim ekspozicijama a pažnju treba obratiti na obavezno korišćenje stativa i rezervnih baterija - ukoliko nameravate da snimate tokom više sati.
EV – Exposure Value odnosno EV broj predstavlja sve kombinacije blende i ekspozicije koje daju identičan rezultat.
Exposure compensation ili kompenzacija ekspozicije Predstavlja opciju kojom se korigije količina svetlosti koja stiže do senzora. Obično se koristi prilikom rada u A i S režimu rada a kontroliše se malim dugmetom na kojem je oznaka +/-. U praksi to znači da prosečno merenje od 18% sive daje sivu i kada snimamo pretežno belu ili pretežno crnu površinu. Kako bismo dobili ispravnu ekspoziciju prvom slučaju korekciju postavljamo u + a u drugom u - i to prema potrebi. Ne zaboravite da koristite digitalni fotoaparat na kojem uz pomoć histograma možete tačno videti koliko tačno je reprodukovana scena koju snimate.
Exposure - ekspozicija U našem jeziku označava dva pojma: vreme tokom kojeg svetlo stiže do senzora ili ukupnu količinu svetla koju kontrolišemo otvorom blende, brzinom zatvarača i ISO vrednosti. Ova tri elementa stoje u recipročnom odnosu koji se obično predstavlja takozvanim Trouglom eksponiranja (Exposure Triangle).
F - stop - Otvor blende Označava se brojem koji dobijamo kada žižnu daljinu podelimo sa prečnikom otvora blende. Veličina prečnika je relativna jer, na primer kod širokougaonog objektiva, blenda 11 označava otvor od par milimetara dok je kod nekih teleobjektiva to najveći otvor prečnika desetak santimetara.
ISO (International Standards Organization) - ISO vrednostPredstavlja način označavanja osetljivosti senzora na svetlo. Manji brojevi (ISO 50 ili ISO 100) označavaju malu osetljivost koju koristimo ako želimo maksimalan kvalitet ili snimamo pri dobrim svetlosnim uslovima dok vrednosti iznad ISO 1600 označavaju velike osetljivosti senzora na svetlo i namenjene su ili lošim svetlosnim uslovima ili potrebi za kratkim ekspozicijama. Visoko ISO vrednosti generišu takozvani digitalan šum koji možemo posmatrati kao ekvivalent zrnatosti visoko osetljivih filmova. Ono što treba znati jeste da je dve stvari nemoguće ispraviti editorima digitalne slike: za 2 ili više koraka preeksponirane i neoštre snimke gde neoštrina nastaje kao posledica neodgovarajuće dugih ekspozicija i lošeg fokusiranja.
Shutter speed - Brzina zatvarača Vremenski interval tokom kojeg svetlo stiže do senzora. Kao što otvor blende ili visoke ISO vrednosti možemo iskoristiti za postizanje planova na fotografiji i zrnati, retro izgled kreativna vrednost kratkih i dugih ekspozicija daje određene efekte na snimku: najjednostavnije rečeno zamrznut ili razmazan pokret. Neophodno je malo vežbanja kako biste naučili da iskoristite ove mogućnosti ali s obzirom na to da koristite digitalan fotoaparat i da odmah nakon snimanja možete proveriti rezultate učenje je brzo i lako.
Zoom lens - Zum objektiv Predstavlja svaki objektiv koji ima promenljivu žižnu daljinu. Zumiranje na većini današnjih zum objektiva postiže se okretanjem jednog od dva prstena na objetivu (drugi je za manualno fokusiranje) ali postoje i stariji modeli sa takozvanim push-pull sistemom povlačenja napred nazad jednog prstena kojim istovremeno fokusiramo i zumiramo.
Prime, fixed lens - Objektiv fiksne žižne daljine Ove objektive obično odlikuje veća svetlosna jačina, minimalne ili nikakve aberacije (hromatske i perspektivne) i izuzetan kvalitet i oštrina snimka.
Remote trigger Daljinski okidač Sprava koja omugaćava korisniku da aktivira fotoaparat bez direktnog pritiskanja okidača. Najviše se koristi u slučajevima snimanja dugim ekspozicijama kada je neophodno eliminisati vibracije. Daljinski okidači mogu biti žičani ili bežični namenjeni aktiviranju fotoaparata sa veće daljine obično na raznim manifestacijama gde fotograf ne može da stoji ali može da ostavi fotoaparat (stadioni tokom sportskih dešavanja i slično).
Macro lens - Makro objektiv Objektiv fiksne žižne daljine kojim je, bez posebnih dodataka, moguće prići veoma blizu objektu koji snimamo - najčešće do odnosa 1:1. Iako ima specijalnih makro objektiva koji bez dodataka daju uvećanja i od 5:1. Jedna od glavnih prednosti ovih objektiva ponekad se smatra i njihovom manom a to je neprevaziđena oštrina.
“Normal” lens - "Normalni objektiv" "Normalac" obično vezujemo za 50 mm objektiv namenjen tzv. Full frame ili Fx fotoaparatima dok je za Dx ili Crop fotoaparate to objektiv žižne daljine od 35 mm. Ono što treba znati jeste da žižna daljina "normalca" zavisi od dijagonale snimka tako da je na tehničkim fotoaparatima sa filmom dimenzija 30x40 cm to objektiv žižne daljine 500 mm.
Telephoto lens - Teleobjektiv Objektiv sa žižnom daljinom većom od "normalnog" objektiva. Prema nekim klasifikacijama za tzv. "lajka" format odnosno Fx senzore teleobjektivi su do 300 mm a nakon toga imamo super teleobjektive.
Wide angle lens – Širokougaoni objektiv - U drugoj krajnosti objektivi sa kraćim žižnim daljinama spadaju u širokougaone a sa izuzetno malim žižnim daljinama su ekstremno širokougaoni objektivi. Ovi objektivi su veoma korisni jer nam dozvoljavaju da sa male udaljenosti snimimo veliku scenu ali često imaju problema sa distorzijom odnosno iskrivljenjem fotografije po ivicama. Objektivi koji imaju prikaz sa potpunom distorzijom i daju kružne fotografije nazivaju se "riblje oko" (fish-eye).
Tilt shift lens - predstavlja objektiv na kojem je moguće pomerati sočiva levo-desno, gore-dole ili ih postaviti pod uglom. U osnovi ovakvi objektivi rade posao tehničkih fotoaparata i imaju potpunu kontrolu nad prikazom perspektive i u slučaju ispunjenja takozvanog Scheimpflugovog pravila daju i potpunu dubinsku oštrinu. Najviše ih koristimo prilikom snimanja i kontrole perspektive u arhitekturi i pejzažnoj fotografiji.
Camera resolution - Rezolucija fotoaparata Predstavlja termin kojim se označava količina piksela koju ima ugrađeni senzor. U teoriji, ako senzor ima 5000x4000 piksela onda je rezolucija 20.000.000 piksela ili 20 megapiksela. Iako se obično podrazumeva drugačije količina piksela nije presudna za konačni kvalitet snimljene fotografije jer neke kamere ugrađene u mobilne telefone imaju i po 40 megapiksela a opet je kvalitet snimka daleko ispod onog snimljenog fotoaparatom.
File format jpg versus RAW - Treba li koristiti jpg ili RAW format? Moderni fotoaparati imaju mogućnost da pored jpg formata snimaju i u takozvanom "sirovom formatu". Kada napravite snimak on je uvek u raw formatu a ugrađeni Image processor ga obradi i sačuva kao jpg. Obićno se tokom ovakve obrade desi takozvani kliping odnosno odbaci se deo svetlih i deo tamnih tonova na snimku koje je kasnije nemoguće povratiti. Snimak u raw formatu čuva neobrađene informacije i fotografu daje mogućnost maksimalne kopntrole tokom dalje obrade.
Full frame vs cropped sensor - Fotoaparat sa Fx ili Dx senzorom?Na ovo pitanje danas je teško dati pravi odgovor jer je pojava većih senzora dovela do pojave izuzetno visokih ISO vrednosti od čak nekoliko miliona a gde je moguća dobra kontrola nad digitalnim šumom što nije bilo moguće sa Dx odnosno crop senzorima. Ali nakon nekoliko godina razvoj tehnologija dao je nove senzore Dx formata koji imaju veoma dobru kontrolu nad digitalnim šumom. Danas se izbor između Dx i Fx fotoaparata može postaviti prema motivu. Fotoaparati sa manjim senzorom su idealni za fotografisanje prirode jer su pre svega lakši a potom svaki objektiv ima izrez koji odgovara objektivu sa obično 1.5 puta većom žižnom daljinom. U slučaju Nikon 1 serije fotoaparata krop faktor je čak 2.7x a vi izračunajte koliki je izrez sa teleobjektivom od 500 ili 1000 mm.
Camera modes - Režimi snimanja fotoaparata Obično se nalaze na kontrolnom točkiću i obelećeni su M A S P ili M Av Tv P kod Canon fotoaparata. Manualna podešavanja postala su veoma "in" (iako današnji korisnici teško da bi mogli da naprave dobar snimak bez provere na ekranu) a podrazumevaju potpunu kontrolu nad svim parametrima snimanja (prvenstveno blenda i ekspozicija iako je danas tu i opcija Auto ISO). A ili Av (aperture value) predstavlja način rada sa prioritetom blende odnosno podrazumeva da nam je najvažnija kontrola dubinske oštrine. S (shutter) ili Tv (time value) jeste prioritet ekspozicije i koristi se kada nam je neophodna kontrola nad brzinom zatvarača. P ili programska automatika preuzima sva podešavanja a obično parametre postavlja sa blagom prednošću ekspozicije u odnosu na blendu što je logično jer najviše snimamo "iz ruke".
Ambient, available light - Postojeće svetlo Snimanje bez ikakve dodatne rasvete koristi se u slučajevima kada je neophodno sačuvati postojeću atmosferu scene.
Main light or key light - Glavno svetlo Svetlo koje daje opšti izgled snimljene fotografije. Može biti svetlost sunca, studijskog fleša, ugrađenog blica a karakteristika je da je ovo najsnažnije svetlo na fotografiji.
Fill light - Predstavlja drugo po jačini svetlo Svetlo prvenstveno namenjeno rasvetljavanju suviše tamnih senki. Ako je glavno svetlo sunce, tada se najčešće koriste bele ili srebrne reflektujuće površine koje popularno nazivamo "zilberice". U ostalim slučajevima to mogu biti dodatna fleš rasveta, reflektori i reflektujuće površine.
Light meter - Ručni svetlomer Sprava odvojena od mernog sistema fotoaparata. Služi za određivanje količine svetla koja stiže na scenu. Postoje dva načina merenja: upadno svetlo, na koje ne utiče jačina refleksije objekta i odbijeno svetlo, koje obično merimo svetlomerima ugrađenim u fotoaparat. Uz poznavanje takozvanog Zonskog sistema i kombinacijom rezultata merenja upadnog i odbijenog svetla profesionalci postižu veoma precizne rezultate. Ako u vaš merni sitem ubacite i kolor metar za proveru temperature svetla rezultati snimanja će biti veoma ujednačeni a potreba za obradom minimalna.
